Peciva su u svetu prisutna već hiljadama godina. Umetnost pekarstva je razvijena tokom Rimskog carstva. Pekarstvo je predstavljalo veoma poznatu umetnost u Rimu shodno tome da su Rimljani voleli peći proizvode i zahtevali su ih često za razne svečanosti i važne prilike poput venčanja i ceremonija. Zahvaljujući priznanju i postajanju želje za ovom umetnošću, negde 300 godina p.n.e., pekarstvo se počelo smatrati zanimanjem i uglednom profesijom kod Rimljana.
Prve pekare u svetu
Pekari su počeli da pripremaju hleb kod kuće u rerni, koristeći mlinove za mljevenje zrna zarad dobijanja brašna za hleb i peciva. Snažna potraga za pečenim proizvodima energično se nastavila i prva pekara osnovana je 168 godina p.n.e. u Rimu. Ovaj drastični apel za pecivo promovisao je pekarstvo širom Evrope i proširio se u istočne delove Azije. Pekari su počeli da peku hleb i različite druge proizvode kod kuće i prodaju ih na ulicama.
Ovaj trend je postao uobičajen i uskoro su se pečeni proizvodi sve više prodavali na ulicama Rima, Nemačke, Londona i mnogim drugim zemljama. To je rezultiralo sistemom isporuke proizvoda domaćinstvima, jer je potražnja za pečenim hlebom i proizvodima znatno porasla. To je provociralo pekare da uspostave mesto na kojem će ljudi moći da kupe pečene proizvode. Zbog toga je u Parizu razvijena prva pekara na pekarnici na otvorenom i od tada su pekare postale uobičajeno mesto za kupovinu ukusnih proizvoda i druženje širom sveta. Do kolonijalne ere, pekare su se obično posmatrale kao mesta okupljanja i druženja.
Da li i naša MINI PANI prodajna mesta smatrate idealnim mestima za okupljanje i ćaskanje?
