Hrana u 21. veku

Pre dvadesetak godina meso, sir i jaja bili su poželjni u našoj ishrani, danas se već apsolutno promenula situacija. U zavisnosti od toga koji je lekar, fitness trener ili dijetetičar trenutno popularan, on određuje šta sme i šta se ne sme jesti. S obzirom na to da smo zatrpani mnoštvom informacija često ne možemo da odlučimo kako da nađemo balans prilikom formulisanja našeg svakodnevnog menija. Pored toga živimo u vizuelnoj kulturi, izloženi smo slikama osoba koje su u „fotošopovanoj verziji“ i smatramo da bi i mi trebali da izgledamo tako.

Drugi pravac koji danas vlada i često je karakterističan na određeni deo populacije je čist hedonizam. Hedonizam se definiše kao težnja za zadovoljstvom koji je sam po sebi svrha i podrazumeva težnju ka uživanjem. Istraživanja pokazuju da prvo mesto na „listi hedonizma“ zauzima hrana i piće, a sledi porodica, odmor i relaksacija. Tipičan primer je francuski narod. U Francuskoj na hranu se misli kao nešto što svaki dan pruža zadovoljstvo i uživanje. Ona zadovoljava čula, oči i nos u isto vreme, zato se danas sve više i više priča o hedonističkoj vrednosti namirnica. Hedonistička vrednost namirnica osim uživanja podrazumeva društvenu aktivnost koja nas spaja sa drugim ljudima, takođe način kako eksperimentišemo sa novim ukusima i kuhinjama.

Zapravo koji pravac je bolji i kakav odnost treba da imamo sa ishranom?

Nije cilj ni previše ograničenja, a ni previši hedonizam kada je reč o hrani. Važno je naći balans, i to ne kako neki savetnik kaže, nego kako mi smatramo da nam pruža određeni nivo zadovoljstva. Hrana može da podrazumeva istovremeno konzumiranje onoga što zaželimo i hranu koju volimo, a sa druge strane i da stanemo kada smo siti. Cilj uvek treba da bude da smo zadovoljni svojim izgledom, aktivni i raspoloženi. Teško je naći balans između išta i ništa, ali vredi!

Jednostavan primer: zaželim pizzu u 11 uveče, ali uskoro idem da spavam. Šta da radim? Da li da pojedem parče pizze ili da ostavim to za sutra i sa gladnim stomakom idem u krevet? Prvo što treba da uradite u takvoj situaiji jeste da hladnom glavom razmislite, a ne da odmah pozovete i poručite pizzu. Važno je staviti na vagu da li da pojedem i s time poremetim moje spavanje, jer znam da sa punim stomakom ne mogu da spavam dobro ili da popijem čašu mleka i legnem da spavam. A sutra ujutru kada budem krenuo na posao/školu kupiću usput GoPizzaCut delikates u najbližoj MiniPani lokaciji. Na vama je kakva će biti odluka i kako ćete osećati posle toga.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

en_US
sr_RS
hr
hu_HU
sl_SI